Category: Namaz


Propis gradnje mihraba u džamijama

O pitanju mihraba Stalna komisija za izdavanje fetvi u Saudijskoj Arabiji veli: “Muslimani od prvih pohvaljenih stoljeća Islama, a i nakon toga grade mihrabe, jer se u tome nalazi korist za muslimane sa strane da znaju gdje je kibla kada uđu u džamiju i da prepoznaju da je to mjesto gdje su ušli, ustvari džamija.” (Fetava-l-ledžneti-d-daimeti, 6/252, 253)

Upitan je šejh Usejmin o propisu mihraba, pa je odgovorio: “Islamski učenjaci se razilaze po pitanju da li su mihrabi sunnet, mustehhab ili mubah (dozvoljeni). Što se mene tiče oni su dozvoljeni i to je poznati stav u mezhebu (hanbelijskom). A lijep je govor i onih koji kažu da su mustehhab (pohvalni) zbog koristi koje imaju muslimani sa strane da se raspozna gdje je pravac kible.” (Medžmu fetava Ibn Usejmin, 12/pitanje broj 326)

-Učenje ezana okrenut prema kibli je sunnet

-Namaz ne vrijedi bez nijjeta

-Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme je dizao ruke prilikom početnog tekbira

-Onaj ko preda selam samo na jednu stranu učinio je dozvoljen postupak

  -Zabranjeno je jesti i piti u toku namaza

-Onaj ko pojede ili popije nešto u toku namaza i to namjerno učini obavezan je da namaz obnovi

-Smješak (bez puštanja glasa) ne kvari namaz

-Smijanje kvari namaz

-Onaj ko klanja iza imama i napravi grešku nije dužan učiniti sedždu

-Maloljetnom dječaku džuma nije obavezna

-Ženama džuma nije obavezna

-Džuma je obavezna slobodnim muškarcima tj.koji nisu robovi, punoljetnim i koji nisu na putovanju,a koji pri tome nemaju opravdanja za izostavljanje džume

-Džuma namaz ima dva rekata

-Onaj koga prođe džuma,a  nije putnik klanjat će četiri rekata

 

Izvor: El-Idžma, od Ibn Munzirija

1.Na prva dva rekata sabahskih sunneta

Od Ebu Hurejre, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, na dva rekata sabah namaza učio sure  kul ja ejjuhe-l-kafirun i kul huvellahu ehad.[1]

Tumačeći ovaj hadis islamski učenjaci naglašavaju da se pod  izrazom dva rekata podrazumijevaju sabahski sunneti.[2]

2.Na dva rekata nakon obavljenog tavafa oko Ka'be

Od Džabira b. Abdullaha se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, na dva rekata nakon tavafa učio sure  kul ja ejjuhe-l-kafirun i kul huvellahu ehad.[3]

3.Na zadnja dva rekata vitr namaza

Ubejj b.Ka'b prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme učio na drugom rekatu vitr namaza suru El-Kafirun, a na trećem suru El-Ihlas.[4]

4.Na akšamskim sunnetima

Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, na akšamskim sunnetima učio suru El-Kafirun i El-Ihlas.[5]

5.Na početku noći i dana [6]


[1] Sahihu Muslim, babu-s-tihbabi rek’atej sunneti-l-fedžri, 1/502, hadis br.726

[2] Vidi: Alijj El-Kari, Mirkatu-l-mefatih šerh miškati-l-mesabih,  2/694

[3] Hadis bilježi Muslim pod brojem 1218 i Tirmizi

[4] Hadis bilježi Ahmed 3/406, Nesai 3/235, a ispravnim ga je ocijenio Ibn Hibban (2436); Vidi:Džami'u-l-usul uz komentar Abdu-l-Kadira  Arnauta 6/53)

[5] Hadis bilježe Ahmed 2/24 I Nesai 2/170

[6] Vidi:Zadu-l-Me’ad 1/316

Rekao je  Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme , : „Ko bude klanjao za imamom, sve dok on ne završi sa namazom ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć. „ (Sunenu-t-Tirmizi, hadis je hasen sahih)

U komentaru Tirmizijinog sunena, poznatom djelu Tuhfetu-l-ahvezi 3/448 se spominje da je Ahmed govorio:  “Osoba ne treba da napušta namaz sve dok imam ne završi do kraja.“

A u istom djelu se spominje da je Ebu Davud rekao: “ Vidio sam imama Ahmeda da tokom mjeseca ramazana klanja vitr namaz sa imamom, osim jedne noći kada nisam bio prisutan.“

Ovu nagradu ne može imati osim osoba koja klanja za imamom sve dok on ne završi sa namazom, dok onaj ko klanja manji broj rekata nego što imam klanja, nema sevap koji se spominje u citiranom hadisu.

Šejhu Ibn Bazu je postavljeno sljedeće pitanje: Da li je suprotno sunnetu ukoliko imam klanja dvadeset rekata teravije i tri rekata vitr namaza, a osoba iza imama klanja samo jedanaest rekata?

Odgovor šejha je bio: „Sunnet je da se klanja onoliko koliko imam klanja, pa makar imam klanjao i dvadeset tri rekata, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, veli: Ko bude klanjao za imamom, sve dok on ne završi sa namazom ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.“ (Medžmu'u fetava ibn Baz, 11/325)

Šejh Džibrin navodi da je imam Ahmed klanjao iza imama, sve dok on ne bi završio sa namazom, postupajući po već spomenutom hadisu.Pa zato, onaj ko želi da ima sevap koji se spominje, treba da klanja sve dok imam ne klanja i vitr namaz.(Fetava šejhi ibn Džibrin 9/24)

Namaz muškarca koji klanja u istom saffu do žene ili iza nje ima dva stanja:
Prvo stanje je da svi klanjaju u džematu za istim imamom.
Drugo stanje je da svako klanja pojedinačno za sebe.
Komentar prvog stanja:
Ako zena klanja u istoj ravni sa muskarčem, a izmedju njih ima pregrada ili prazan prostor koliko moze stati jedan klanjač, onda je takav namaz ispravan (ali je pokuđen) po većini islamskih učenjaka hanefija, malikija, šafija i hanbelija.
Ono oko čega se razilaze jeste ukoliko klanja u takvom stanju bez pregrade ili nečega što ih razdvaja jedno od drugog, onda je takav namaz neispravan kod učenjaka hanefijskog mezheba, trojici muškaraca, tj, jednom sa lijeve, jednom sa desne strane i jednom koji je iza nje. (Mebsut 1/183, Bedaiu-s-senai'a 1/239)
Rekao je imam Nevevi: “Ako bi muškarac klanjao, a do njega bila žena, takav je namaz ispravan i ovo je naš mezheb (tj.šafijski), mezheb imama Malika i većine učenjaka.(El-Medžmu’ 3/331)
Komentar drugog stanja:
U stanju kada i muškarci i žene klanjaju pojedinačno, takav namaz je ispravan kod učenjaka sva četiri mezheba.
Nema sumnje da je sunnet da žene budu iza muškaraca, međutim ukoliko bi se desilo da klanaju u istom saffu, takav je namaz ispravan.

Upitan je šejh Ibn Baz o pričanju za vrijeme ezana, pa je odgovorio: “Da, dozvoljeno je pričati za vrijeme ezana i nakon ezana u tome nema ništa sporno, međutim, sunnet je da se šuti i ponavlja za mujezinom.Nema problema ukoliko bude pričao zbog neke potrebe, kao da  odgovori na selam ili da kaže:jerhamukellah onome ko je kihnuo ili zatraži nešto što mu treba.”

http://www.binbaz.org.sa/mat/14497

U knjizi Fikhu-s-sunneti, u poglavlju o ezanu,(1/117), stoji:”Pojedni učenjaci su smatrali pokuđenim pričanje za vrijeme ezana, a olakšicu po tom pitanju dali su Hasan Basri, Katade i Ata.Rekao je Ebu Davud:'Upitao sam Ahmeda o čovjeku koji priča za vrijeme ezana, pa je rekao:Da ,a upitao sam ga:a za vrijeme ikameta?, pa je rekao:Ne.”

Tekst hadisa:

Od Vaila b.Hudžra se prenosi da je kazao:“Klanjao sam sa Poslanikom sallallahu alejhi ve selleme ,pa je on stavio desnu ruku na lijevu,na prsa.

Stepen hadisa:

Bilježi ga Ibn Huzejme 1/243 i Bejheki 2/30,putem Muemmela b.Ismaila,od Sufjana od Asima b.Kulejba,a on od svoga oca,a on od Vaila b.Hudžra.

Muemmel putem kojeg se prenosi ovaja hadis je saduk[1] koji je imao lose pamćenje.Ibn Mein ga je proglasio pouzdanim.

O njemu Ebu hatim veli:”Saduk,strog u pridržavanju sunneta,ali je imao puno grešaka.”

Također ga je imam Darekutni I grupa drugih učenjaka opisala kao osobu koja ima loše pamćenje I koja ima puno grešaka.[2]

Osnova ovog hadisa se nalazi u zbirci sahih hadisa od Muslima,ali bez spomena da je stavi ruke na prsa.

I to je dodatak koji je munker,a sa čijim spomenom se izdvojio samo Muemmel b.Ismail.

Također je ovaj hadis prenesen putem Asima b.Kulejba,ali bez već spomenutog dodatka.

Također ja u ovoj predaji slijedi i Muhammed b.Hudžr,ali prenoseći predaju u kojoj nije spomenut Sufjan,kao što se to dolazi u zbirci imama Bejhekija 2/30,međutim lanac te predaje je veoma slab.[3]

Stavovi učenjaka po pitanju vezivanja ruku u namazu:

1.Ruke se vežu na prsima i ovaj stav zastupa imam Šafija,a odabrao ga je i imam Ševkani(Nejlu-l-evtar, 2/211)

2.Ruke se vežu ispod prsa,ali iznad pupka.Ovo je mezheb imama Malika,po jednom predanju Šafije i Ahmeda.Rekao je imam Ebu Davud :“Ahmed je smatrao da se ruke drže malo iznad pupka,a nije problem ukoliko se stave ispod pupka.Ovaj stav je od Šafijskih učenjaka izabrao imam Nevevi i pripisao ga Seidu b.Džubejru i Davudu.(Sunenu-l-Bejheki 2/31,El-Medzmu’ 3/313 I Nejlul Evtar 2/211)

3.Ruke se vežu ispod pupka I ovo je stav hanefijskog mezheba I po jednoj predaji stav imama Ahmeda,a imam Maverdi spominje da je to ustvari I zvanični stav hanbelijskog mezheba..Dokaz tome je predaja u kojoj Alija veli:”Sunnet je da se u namazu ruke vežu ispod pupka.”[4]

4.Klanjač ima pravo izbora da stavi ruke ili iznad ili ispod ili na sami pupak…

Rekao je imam Tirmizi:”Neki od učenjaka smatraju da se stavljaju ruke iznad pupka,a neki da se stavljaju ispod…(Džami’u-t-tirmizi, 2/33)

Ovo je i najprihvatljivi i najjasniji stav po ovome pitanju,jer se u sunnetu prenosi da se desna ruka stavlja na lijevu,a nije preneseno mjesto gdje se vežu,tako da klanjač može da bira.(Abdullah b.Salih el-Fewzan,Minhatul ‘allam fi šerhi-l-bulugi-l-meram 3/42-47)


[1] Saduk je peti stupanj pouzdanosti,kako to navodi šejh Nuruddin Itr u svojoj knjizi Menhedžu-n-nakdi fi ulumi-l-hadisi, str.110

[2] Tehzibu-t-tehzib 10/339,340

[3] El-I'alam bi tahjiri-l-musalli bi mekani vad'i-l-jedejni ba'de tekbireti-l-ihram,str.25

[4] Ebu Davud 756, Abdullah b.Ahmed 2/224 Zevaidul musned,od Abdurrahmana b,Ishaka,od Zijada b.Zejda Es-Suvaia,od Ebu Dzuhejfe,od Alije.A ovaj lanac prenosilaca je slab,jer se u njemu nalazi Abdurrahman b.Ishak koji je slab prenosilac po koncenzuzu ucenjaka el-džerha ve ta’dila,zatim Zijad b.Zejd čije je stanje nepoznato.A pored toga još jedan dokaz njegove slabosti je što taj prenosilac prenosi od Alije predaju suprotnu ovoj.

1.Prvi stav:

Obaveza je učiti fatihu onome ko klanja za imamom,svejedno da li se radilo o namazima na kojima imam uči naglas ili ne.I fatihe je uslov za ispravnost namaza,te bez nje namaz nije ispravan.Ovo je stav Ubade b.Samita,Ibn Abbasa,El-Evzaija,Lejsa,Šafije i većine sljedbenika šafijskog mezheba,i ovaj stav je odabrao imam Saneani.(Vidi:Šerhu-n-Nevevi ala sahihi Muslim 3/344  i Subulu-s-selam 1/331.)

Njihovi dokazi su sljedeći:

-Bilježi Ubade b.Samit da je Poslanik kazao:”Nema namaza onaj ko ne prouči fatihu.(Muttefekin alejhi)

-Prenosi Ebu Hurejre da je Poslanik kazao;”Ko klanja namaz u kojem nije proučio fatihu,taj mu je namaz nepotpun,nepotpun,nepotpun.Pa je rečeno Ebu Hurejri:A ako budemo iza imama,a on im je odgovorio:Uči u sebi.”(Muslim)

2.Drugi stav:

Obaveza je da onaj ko klanja za imamom uči fatihu ukoliko se radi o namazima na kojima imam ne uči naglas.Ovo je stav Malika,po jednom predanju Ahmeda,te stav nekih hanefija,zatim Seida b.Musejjiba,Salima b.Abdullaha,Ibn Šihaba,Ibn Mubareka,Ishaka.

Oni svoj stav dokazuju kuranskim ajetom:”A kada se Kur'an uči,vi ga pomno slušajte.”

Zatim dokazuju to sa hadisom u kojem stoji:”Imam je tu da ga slijedite,pa kada donese tekbir i vi donesite,a kada uči vi šutite.”(Ebu Davud,Nesai,Ibn Madže)

3.Treći stav:

Obaveza je onome ko klanja iza imama da šuti i da ništa ne uči svejedno da li radilo o namazima u kojima se uči naglas ili u sebi.Ovo je stav hanefija(Itmamu-l-kelam,str.71)

Njihov dokaz je hadis koji prenosi Džabir u kojem stoji da je Poslanik kazao:”Ko klanja za imamom,onda imamovo učenje je i njegovo učenje.”(Ibn madže,Ahmed,a hadis se prenosi od nekoliko ashaba.)

Iz knjige:Minhatu-l-allam fi šerhi bulugi-l-meram, šejha Abdullaha b.Saliha el-Fewzana ,3/53-56

Preveo:Senad Muhić

Prenosi se od Džabira r.a., da je kazao: “Dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, držao hutbu na dan džume, ušao je neki čovjek, pa ga je Poslanik upitao: Jesi li klanjao, na šta je čovjek odgovorio da nije, pa mu je Poslanik kazao: Ustani i klanjaj dva rekjata.“ (Muttefekun alejhi)

Ovaj hadis bilježi Buhari u poglavlju el-džumu’atu, babu iza rea-l-imamu redžulen džae ve huve jahtubu emerehu en jusallije rek'atejni ( 930) i Muslim (875), (55) putem Hammada b.Zejda, od Amra b.Dinara, od Džabira b.Abdillaha. A također ga prenose i putem Sufjana, od Amra, od Džabira.

Bilježi ga Muslim putem Lejsa od Ebu Zubejra, od Džabira, a u toj predaji je spmenut čovjek iz hadisa po imenu Sulejk Gatafani.

Hadis je dokaz da je propisano klanjati dva rekjata kada čovjek uđe u džamiju za vrijeme dok imam drži hutbu, zbog toga što ga sama hutba ne spriječava da obavi ta dva rekjata.

Ovo je stav imama Šafije, Ahmeda, Ishaka i Ibn Hazma1, te nekih pravnika muhaddisa.

Stav Ebu Hanife, Malika i grupe islamskih pravnika, je da onaj ko uđe u džamiju za vrijeme hutbe, treba da sjedne i da ne treba klanjati dok imam drži hutbu.2

Oni to dokazuju predajom u kojoj se veli da je neki čovjek prelazio preko vratova ljudi za vrijeme hutbe, pa mu je Poslanik kazao: “Sjedi, uznemirio si ljude.“3

Način na koji dokazuju svoj stav ovim hadisom je taj što Poslanik ovome čovjeku nije naredio da klanja tehijjetu-l-mesdžid, nego mu je naredio da sjedne, što je dokaz da ta dva rekjata nisu obavezna.

(Abdullah b.Salih El-Fewzan, Minhatu-l-‘allami fi šerhi bulugi-l-merami 4/43,44)


1 El-Muhalla 5/68, El-Medžmu’ 4/552, El-Mugni 3/192

2 Šerhu fethi-l-kadir 1421, El-Medžmu’ 4/552

3 Ebu Davud 3/467, Nesai 3/103, Ahmed 4/188, hadis je dobar,a uz to ima još verzija koje ga podupiru.